Vala’, ako ja shvatim, i vi cete

(ili: idemo dalje sa kvantnom mehanikom…)

Kazemo, Sunce izlazi… Ili, zalazi… Da li?? Naravno, ne. Mi (Zemlja) se pomjeramo pa nam izgleda da Sunce izlazi/zalazi. Ovo vjerovanje je staro koliko i uspomena na Kopernika i danas ga samo rijetki dovode u pitanje. Ipak, ponasanje Sunca u nasim jezicima, ostalo je identicno kao u predkopernikansko vrijeme. Hocu reci, iako nas je nauka naucila kako stvari oko nas stoje i krecu se, mi i dalje imamo problem da prilagodimo nase izraze stvarnom stanju stvari. A moze se lako zamisliti kakav je to lom u glavama bio nakon cuvenih Kopernikovih rijeci (sta se dogodilo njegovoj glavi, znamo!). I boga pitaj koja bi varijanta pobijedila da se na stranu Kopernika nije postavio cuveni genij 18. Vijeka, fjorentinac G. Galilej (mada je i on zbog toga bio kaznjen kucnim zatvorom, ali je makar prezivio). Nego hocu reci kako je uzasno tesko izvrsiti promjene u nasim glavama tako da stara shvatanja nestanu, a zamijene ih nova koja budu potpuno suprotna prethodnim.

E, ako je tesko zamisliti, nasa generacija ima novu priliku!

Kvantna mehanika je sve okrenula naopacke. Paralela sa vremenom Kopernika je nevjerovatna. I on je tvrdio nesto sto niko nije mogao da vidi. Lako je (najcesce) ubijediti ljude u nesto sto mogu sami da percipiraju, ali kako povjerovati u nesto sto je proizaslo samo iz komplikovanim matematickih proracuna? Vrlo komplikovanih. Toliko komplikovanih da ni ”obicna” statistika ne ”radi”, vec se mora koristiti Dirakova (Fermijeva) statistika. Ipak u vrijeme Kopernika, ljudi su makar imali zajednicki vokabular! I jedni i drugi (zagovornici dvaju naucnih vidjenja) su koristili iste izraze: krece se, zalazi, vrti se… U nasoj promjeni paradigme, imamo jos veci problem: izrazi koje koristi klasicna fizika (putanja, cestica, talas, uzrok, uticaj), nista ne valjaju!? Kvatna mehanika trazi sasvim nove izraze….

Ima li kretanja brzeg od kretanja svjetlosti?

Ako pitate Ajnstajna (njegova specijalna teorija relativnosti): nema. Ja, ali i on je shvatio da moze da se pokaze dejstvo(uticaj) na velikoj daljini, gdje svjetlost ne bi mogla da stigne prije efekta. I zato je on s mukom prihvatio podastrte matematicke statisticke dokaze na Kojima pociva nova mehanika, ali je sebe umirivao cvrstom ubijedjenoscu u tzv. ”skrivene (hidden)” faktore koji ce se kad tad otkriti, pa ce tek onda ta nova mehanika dobiti ime nauke koja u potpunosti objasnjava svijet oko nas. Nazalost, umro je 9 godina prije nego sto je Bel publikovao svoju teoremu….

Nakon njegovog rada, citava armija fizicara je trazila greske, usavrsavala eksperiment da bi 20 godina kasnije A. Aspekt uradio najelegantniji eksperiment koji je potvrdio Belovut teoremi (za sta je ovaj dobio prosle godine Nobelovu nagradu). Sta se dogadja u laboratoriju?

Krece se od fizickog fenomena gdje elektron vracajuci se iz svoje orbite (tamo je bio u pobudjenom energetskom stanju) na svoje normalno mjesto (vec od ove recenice bi moj novi”prijatelj” francuski filozof i fizicar D’Aspanja poludio), oslobadja par fotona. Ti fotoni odlete svaki na svoju stranu, a njihovu ”smrt” mjeri instrument. Dva mjerna instrumenta na velikoj razdaljini, gdje ni brzina svjetlosti nije dovoljna. Observacija: ono sto izmjeri jedan instrument je u nepobitnoj korelaci sa rezultatom na drugom instrumentu! Sta znaci to? Jasno – postoji uticaj odnosno, fotoni se ponasaju kao uvezani. Kvantna mehanika misli da je ovaj fenomen objasnila. Evo ovako… Par fotona krece iz atoma na zajednickom talasu. Jedan par- jedan talas. Taj talas ima (vjerujte mi, zestoka matematika se nalazi ”iza”) iste karakteristike sve dok jedan od fotona ne udari u instrument. Tada, talas na kojem ide onaj drugi foton dobije drugacije karakteristike i definise ponasanje svog fotona tako da se vidi jasna korelacija. Fenomen je poznat kao kolaps talasa. 

Sta meni nije jasno i moracu jos da poradim…?

Bel, Aspekt i cijela ta ekipa tvrde da dva fotona uskladjuju(korelacija) svoje ponasanje propagacijom uticaja koji se krece vecom brzinom od brzine svjetlosti (supraluminalna brzina). Znaci da prvi foton napravi ”dogadjaj”, on na neki nacin utice na dogadjaj sa drugim fotonom. I tu sad zagovornici nove mehanike, sejire nad ”cinjenicom” da je eliminisana lokalnost (lokalno je u klasicnoj fizici sve ono sto moze da se dogodi pod brzinom svjetlosti ili manjom):nonlocality. A sto ne bi oni – foroni krecuci se sa istog izvora vec tu podijelili informaciju koja je zapisana na talasu i koja ih definise na putu do instrumenata? 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišete koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavi se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišete koristeći svoj Facebook nalog. Odjavi se /  Promeni )

Povezivanje sa %s