Ne, nije kelner, a ni general. Mada je to kod nas isto. Ne – radi se o keshu, novcu u gotovini.
Mada ne radi se ni o tome, vec vise o jednom novom svedskom snu iz kojeg ce se kao i iz ostalih- probuditi ako ne kao iz nocne more, ono makar oznojani.
Svedjani su pokrenulki jednu utrku koju gradjani definitivno gube. Makar u ovoj, prvoj fazi, mada ce ta trajati najmanje deceniju. Za deset godina, „pasce“ mnoge zrtve ovog najnovijeg svedskog sna ili ljepse receno – vizije.
Svedjani obozavaju da racionalizuju, pojednostave, smanje, reorganizuju. Sada im je palo na pamet da eliminisu sve servisne usluge. Naravno, razumijete: da eliminisu ljude koji pruzaju servis. Ili jos tacnije, da eliminisu troskove (plate) tih ljudi. Utrka znaci da bi trebalo biti najmanje dvoje. Mi smo ti drugi. I vec je jedna generacija „pala“ i dnevno trpi gubitke: stari ljudi. Oni ne mogu da koriste najmodernije, pametne mobilne telefone. A to znaci da ne mogu da se identifikuju preko interneta. A ako ne mozes da se identifikujes preko mobilnog, ne mozes placati racune, ne mozes kupovati karte za voz, avion, ne mozes parkirati, ne mozes aktivirati TV program sa raznih platformi…. Odavno vise nema saltera, banaka, prodaje voznih karata, kondukteri ne primaju gotovinu. I kao kruna svega, ukinuce se gotovina. Smanjuje se broj bankomata. Ovako je jedna generacija otpisana. Sad smo na redu mi, malo mladji. Uselis se. TV operator ti posalje kutiju. Haj’ ti sad pokreni telefon, TV, radio… Ako hoces da se pozalis na nesto, moze sa robotom u chatu ili mejlom, ali odgovor ce stici kasnije nego sto su nekada u romanticna vremena stizala prava papirna pisma. Otvaraju se samoposluge bez osoblja u njima: udjes pokupis i platis na izlasku mobilnim telefonom. Srecom, pa ih pljackaju zestoko, pa je trend malo posustao…. U ovim obicnim samoposlugama odavno postoje masine na kojima sam placas stvar po stvar. I kasirke ce nestati.
Gledam u susjedstvu grade kucu. Kao Lego, od modula. Dva ili tri radnika i jedna mocna dizaliza koja ima „ruku“. Tom rukom moze precizno da ubaci cijelu kuhinju na 5. sprat, preko balkona. Sto ce vise radnici? I radnici ce nestati.
Vec deceniju i vise histericno sortiramo svako parce otpada. Na sred kuce stoje – umjesto kauca, regala ili TV „seta“ kutije sa plastikom, baterijama, papirom, novinama (odvojeno od ostalog papira), metalom, otpacima hrane.Ako neces da smrdi, plastiku moras prvo malo proprati prije nego sto je bacis ??! Sledeci korak je da to fino odvezemo do Toplane i potpalimo?
Stize novi talas dosade. E, ali iz one „engleske“ dosade iz 16. vijeka kada je parni stroj proizveo armiju ljudi kojima je odjednom postalo dosadno – svi mi smo dobili Njutna, Hjuma, Loka, Faradeja… Ali, dobili smo i Ludisticki pokret.
Dosada je opasna. Vrlo rijetko se desi da „porodi“ Faradeja. Mnogo cesce ratove, prevare, nesrece. Covjek ne moze da miruje, makar i bio na ovaj ili onaj nacin ekonomski zbrinut. A o onim silnim mucenicima koji ce biti prisiljeni na dosadu a bez ekonomske podrske…? Sta se od njih moze ocekivati, vidjecemo.
Zasto Svedska jurisa u nepoznato, ne znam? Ili znam, ali profit nije sve. Ja jesam za kapitalizam, liberalni ako moze, jer je to sistem koji je do sada najbolji od svih kroz koje smo prolazili ili makar pricali (o) kao mi u Jugoslaviji. Ali kapitalizam mora da djeluje u drustvu u kojem ce nas intelektualna elita stalno podsjecati na potrebu obrazovanja. Obrazovanje ce nas zastiti od srljanja u unistavanje sredine i u srljanja unistavanja drustva. Ljudi koji uzivaju blagodeti efikasnosti liberalnog kapitalizma, moraju biti obrazovani u humanistickim disciplinama kako bi demokratskim instrumentima birali politicare koji ce zauzdavati kapitaliste.
Jugonostalgija 