Toma

Nisam gledao film.

Ali, hocu. A hocu i da nesto kazem o Tomi, onako, na nevidjeno…

Okej da se ne lazemo, vidio sam par trejlea (manji odlomci filma) i nije pretesko razumjeti sta se hoce reci. I dopalo mi se. Sta vise, jako mi se dopalo i zato i hocu da vidim cijeli film iako sve sto je proizvedeno, nakon prva tri Kusturicina filma, sa nasih prostora, budi refleksno enormni skepticizam.

I ja izlozim taj moj stav da me film interesuje, ali dio publike odmah reaguje, „pa zar ti volis narodnu muziku“?

Ehh…

Je li film Toma, film o narodnoj muzici? Je li napravljen da bi zadovoljio potrebe ljubitelja narodne muzike? Naravno, naravno – ne. Kao i svako umjetnicko djelo i ovaj film ima vise slojeva, pa neka svaki nadje svoj i analizira do mile volje. Moj „sloj“ su ljudi kao Toma Zdravkovic koji su svojim nacinom zivota grubo i ubjedljivo demonstrirali odbojnost prema nama koji se grcevito borimo da svoj zivot produzimo za jedan dan, ako moze i godinicu, bez obzira koliko sadrzaj bio prazan i monoton. Jos davno je Petrija konstatovala da je „covjek cudna zivina (jer) voli da zivi, strvina“. I to je tacno. To smo mi, mali obicni ljudi koji ustanemo, idemo na posao, gledamo vijesti i legnemo. I tako 60 godina, a onda kad nam se ucini da smo ugrozeni, panicno se borimo da se vratimo na kolosjek, grcevito se drzeci noktima za zivot.

A Toma i ostali samodestruktivni ljudi pokazuju odvratnost i gadjenje prema ovoj „zivotnoj filozofiji“. I nije rijec o ekstremnom hedonizmu, alkoholu, drogi, samoozlijedjivanju u najsirem smislu rijeci – ne, rijec je o bazalnoj ideologiji na kojoj sve ove aktivnosti pocivaju: ideologija koja kaze, ja necu da se borim za svaki novi dan, ako je on isprazan. STOP! Tu smo. Sta znaci isprazan? Jer ocito cak bi se i Toma prikljucio onima koji bi da zive duze kad bi sve te nove dane dozivio kao pune, tj. ispunjenim.

E, da. Tu smo. To je sad kao u koordinatnom sistemu. Ja sam tacka koja ima mali „X“, ali veliki „Y“, a ti si neko sa dugim „X“, a niskim „Y“. I neka! Neka nas ima razlicitih. Neka cvjeta 1000 cvjetova. Svako od nas ima svoje koordinate: neko dozivljava dan ispunjenim ako je lijepo pojeo, a neko ako je napisao pjesmu. Sad, vidite, upadamo u novu filozofijsku diskusiju: sta je svakome od nas smisao zivota? Jer, smisao zivota je taj dan, tj. njegov sadrzaj. Neko misli da je vrijedno zivjeti da se doceka sledeci Jovandan i da se pojede malo ja’njetine, a neko misli da je vrijedno zivjeti sledeci dan samo ako ga se moze ispuniti nekom intelektualnom radnjom. I tu smo sad u nasem kosmosu (koordinatnom sistemu), svaki sa svojim ambicijama, zeljama, mastanjima… Kako sad spojiti dvoje, a da se ne pocnu svadjati kada zaljubljenost prodje? Isti „X“? Ili isti „Y“? Ostavimo matematicarima da rijese….

A Toma je imao visok „Y“: intenzivan zivot, ispunjen, bogat, sadrzajan, a „X“? Nema veze moze da bude jako kratak, skoro nula. Mi ostali, konformisti, mi bi da se vucemo po „X-u“, vijekovima, bez obzira na nizak „Y“. Ok, ja nikome ne sudim (znate onu cuvenu repliku iz americkih filmova? Ko sam ja da ti sudim?), ali volio bi da primjetite: ne moze svako sa svakim. Nisu svi Boni i Klajd…. Treba nekako uskladiti X-ove dvoje, ako misle prezivjeti. Tomina zena kaze da je zivot sa njim bio tezak, ali sadrzajan. Da, da, da. Lako je danas. Pa jos ako se moze malo zaraditi od te „tezine“? A boga mi, ta „tezina“ nije nesto sto bi bilo ko predlozio ili savjetovao novom paru. Zamislite da vas novi par pita kako da ispune buducnost. Bi li im vi predlozili „tezak, ali sadrzajan zivot“? Bi. Ako pred vama stoje Boni i Klajd. Ali ako pred vama stoj prosjecan par koji iz nekih neobjasnjivih razloga uvijek ima dijametralno razlicite X-ove, ne vjerujem da bi pristali da im zivot bude tezak. Makar bio i sadrzajan.

No ostavimo ovom ruskim matematicarima neka racunaju… Ono sto ja hocu reci, jeste da covjek uvijek bude impresioniran osobinom koju – nema. Posto je samo jedan Brus Li, svi ostali (ali, svi!) smo bili impresionirani i tiho smo patili za njegovim mocima da prebije 12 ljudi. Isto je i sa Tomom. On prezire prazan zivot i zivi intenzivno svaki dan kao da je zadnji. A ja? Zeleni caj da se ocistim od slobodnih radikala. Trening da usporim zakrecenje krvnih sudova… I sve to da bi….? Sta? Neka svako, jedan po jedan, sam za sebe, razmisli, zapita se i – odgovori. U sebi.