(vidi prethodni tekst)
Teza: ljudi ne mogu da zive bez ideje slobode volje, pa su osmislili (ne mogu bas reci, izmislili) kvantnu mehaniku (QM).
Da, da, ima ovakvih shvatanja. A posto mi se dopalo, vrlo je provokativno, rijesio sam da mu se malo posvetim.
Odmah da kazem, svadjaju se samo fizicari, dok filozofi, mudro cute i cekaju rasplet. Naravno, navijaju za pobjedu QM, jer oni prvi ne mogu da se pomire da je slobodna volja samo iluzija, a mi nista vise od marioneta.
I sjecate se, pisao sam, pocetkom proslog vijeka, izmedju dva velika rata, Ajnstajn, Hajzenberg, Sredinger, Bor i njihove kolege pokrenuli su pricu o kvantnoj mehanici. Centar je bio Kopenhagen, makar nekoliko dana koliko je trajao jedan danas cuveni simpozijum. I odmah su poceli nesporazumi. Ajnstajn nije mogao progutati da je QM iskorak van domena determinizma, odnosno pokusaj da se ovaj negira i gurne u zaborav. Razumio je eksperimente i matematiku uz njih, ali je smatrao da objasnjenje lezi u nekim skrivenim faktorima posebno u eksperimentima na distanci („non-locality“)- „spooky action at a distance“. Posebno je isticao da statistika koliko god dobra za obradu velikih brojeva nije dovoljna da objasni svaki pojedinacni dogadjaj. Pedesetih godina ce D. Bom (Bohm) takodje pisati o „skrivenim faktorima“ (a matematickim rijecnikom, to vam najcesce znaci da kada neki teoreticar hoce nesto da dokaze, a ne ide – izmisli neku konstantu, stavi je u jednacinu i opravda znak jednakosti, a onda pride, konstanta dobije njegovo ime!) Trebalo je sacekati jos 30-ak godina da se pojavi Dzon Bel (Bell), skotski fizicar i matematicar koji je 6. novembra 1965. poslao tekst na 4 stranice, sa 7 referenci u neki casopis fizike. Casopis je nestao, a rad je usao u istoriju. Izrazito elegantno napisan (danas i u buducnosti vise nikada nece vise biti takvih publikacija), jednostavno, cak se i meni cini da razumijem!? Taj je rad ucvrstio princip ‘nelokalnosti’ (pisao sam o tome – podsjeticu vas: dva eksperimenta na maksimalnoj udaljenosti, a u minimalnom pomaku vremena, znaci istovremeno i rezultati eksperimenata sa visokom korelacijom) i – smatralo se – definitivno odstranio dileme o QM, a determinizam poslao u istoriju. Ipak i sam Bel je znao da je u radu ostavljena jedna slabost: volja eksperimentatora! A par godina kasnije dosao je novi rad (Teorija slobodne volje) od strane dvojice fizicara (Konvej i Koen/Conway i Kochen) koji su matematicki dokazali (sic!) da ako eksperimentator vodi eksperiment svojom voljom (namjesta polaritet na resetci) onda i elementarna cestica koja naidje na resetku, ima svoju volju kojom „odlucuje“ na koju ce stranu. Ovaj apsurdni i vise filozofski zakljucak, zapravo je najvise naskodio Belovoj teoremi izvodeci opet u prvi plan volju eksperimentatora (koja je determinisana), nad svim pojavama u QM, cime se QM opet stavlja u podredjeni polozaj u odnosu na determinizam, a slobodna volja opet postaje iluzija.
I sad krece filozfija! Sta je zapravo Pad (prvi, primarni grijeh)? Ulazak slobodne volje u Raj. Dok nisu uzeli zabranjenu jabuku Adam i Eva su zivjeli determinisani, ali bezbrizni zivot u Raju. Prvi zakljucak: slobodna volja nije preduslov dobrog zivota. Pa onda kompjuter. Kompjuter i um. Ima slicnosti. Oba donose odluku i oba su determinisana. I oba imaju problem (tj. ne mogu) da definisu odluku prije nego sto ce biti realizovana. I upravo taj nejasni dio procesa donosenja odluke, ljudi vole da razumiju kao uticaj slobodne volje. I treci zakljucak, covjek ne moze bez dogme o slobodnoj volji. Razvijajuci ideju QM, vodio je svoje misli i zakljucke u pravcu koji je trebao da razbije determinizam. Moze se reci da je QM proizvod nase zelje da ostanemo u iluziji slobodne volje. Ali nek se svadjaju: ko se svadja, taj se voli. I za kraj: znate li koliki je prostor o kojem se svadjaju? Deset na minus 33 cm! Prepoznatljivo: kao i svaka svadja i ova je osudjena na nerjesen rezultat.
Jugonostalgija 