Zasto se raspala? Dio 2 (a)

Bi rado, ali – ne mogu! Bolje receno, nije okay. Nije u redu pisati o ovako slozenim stvarima pod dejstvom alkohola. Ili? Ne, ne, ne. Nije okay. Ili da je makar loza iz Sto(l)ca, pa hajde! Da covjek razumije. Ali nije! Ova loza se ovdje zove grapa (ovo prvo „a“ se mora izgovoriti brzo, jer se pise „grappa“, tako da ne znam kako ce Mostarci izaci iz ove zavrzlame? ). Znaci jeste od vinove loze (grozdja?), ali je – (i)talijanska???! Uzas! Razumijete sigurno: pisati o osjetljivim jugoslavenskim problemima, pod uticajem talijanske loze?! Ne! Uzas. Idemo jedan korak nazad! Loza. Sta je loza? Za razliku od grape, gdje je prvo „a“ kratko, kod nas je „o“ strahovito dugo. Ma, dugo, onoliko koliko mozes da izdrzis. Koliko ti kapacitet pluca dozvoljava. I vidite, sad se sve fino slaze…. Vi otezete sa „o“ u loza, pocinjete da gubite dah, vrti vam se u glavi (Mostarci kazu, manta vam se),… boze: sta sam htio reci? Ali, nema veze: cilj je postignut! Vi ste … paralisani. Ma, paralisani…..? Jok! Nije to prava rijec. Najbolje je sada prekinuti i nastaviti kad budu „bolje pretpostavke“. Izvinite. Drugi put…