Mora li kod Salva?

Salvo je Luka, Luka Zingareti, a Salvo mu je ime u ulozi inspektors Montalbana. 

Ne znam gledate li vi tu seriju? Moze da se nadje na Netfliksu, a u Svedskoj je nekada davno isla i u redovnom televizijskom programu, valjda zbog svedske glumice u seriji?

Serija je divna. Kad ste umorni, kada nemate energije ni za umj dojam, a kamo li za napore, pogledajte jednuepizodu sa Montalbanom. To su epizode od nesto vise odjednog sata, znaci taman toliko duge da odmah poslije zavrsetka, mozete u krevet. Inspektor kao i svaki inspektor rjesava kriminalne slucajeve. Ono sto seriju cini malo…cudnom, jeste da se dogadja na jugoistoku Sicilije i da se mafija pominje kao sto se u nekim drugim serijama pominju… pistolj, noz, zgrade… Ali nigdje nema mafije u konkretnim slucajevima. Mafija je kao neka paralalena vlast (sto valjda i jeste?), gdje ni prava vlast, a ni Salvova policijska stanica nemaju ni mrvu zelje da ometaju. A to sto je radnja smjestenana Siciliji je samo bonus za seriju: oci se odmaraju. Negdje sam procitao da u maju i junu cijelo ostrvo mirise na cvijet agruma – eto ideje za krupne planove, znate ono za Novu godinu kad sebi obecate prestanak pusenja, pocetak sa teretanom, popeti se na Mont Everest… Ne! Otici na Siciliju u maju, dakle prije nego sto krenu ljetne vrucine….

Zasto Salvo, serija…? 

E Salvo je nezenja. Ima djevojku koja zivi u – Djenovi?! Dodje svake druge epizode kod njega, autobusom?! A kao neozenje i stalno ”on call” zbog kriminalaca sa ostrva, prinudjen je da jede u restoranu. Redovno ide u jedan, isti restoran cija je terasa sva okrenuta ka moru, stolice su drvene plavozute , a stolovi sa kariranim stolnjacima. Gazda ga zna, naravno i onda Salvo uvjek jede ono sto je kucni specijalitet bas toga dana. A gazda sprema hranu koju ulovi u moru, tu odmah ispod terase. 

E ovo je tema ovog teksta!

Sta ja da radim u Rovinju? U koju ja kafanu da pocnem ici (sa porodicom, naravno), a da me cekaju plodovi mora iz istarskog priobalja. A ne lignje ulovljene ispred Argentine???! Pa da zaredam kao Salvo, da me (nas) vec svi tamo znaju i da nas rado primaju i u junu i u novembru i u februaru. Kako izaci ispod ”kaputa” turiste kojega hrvatski ugostitelji docekuju sa polugotovom hranom iz celofana? Pa se kesa sa rizom ubaci u lonac ili u mikrotalasnu pecnicu, a fritirana riba ili rakovi ili mekusci ubaci iz kutije u rernu? Kako se osloboditi toga? Osluskujuci signale beogradske opozicione elite, shvatio sam da je kafana Veli Joze vrlo popularna. Ona vam se nalazi na juznom obodu Starog grada, kad krenete od Trga Marsala Tita, ma nema ni 50 m. Odmah na samom pocetku uzbrdice. Ma ono krenuli mi proslo ljeto tamo, zakazali sto, ali onda nadjosmo sardelu tek ulovljenu iz mora, na suprotnoj, sjevernoj strani, pa smo to uzivali kod kuce. Ali pitanje ostaje: je li Veli Joze ta kafana koju bi Salvo odabrao da zivi i radi u Istri?

Primjetite u ovom poslednjem paragrafu dva detalja. TrgMarsala Tita. Bravo za Rovinj i cijelu Istru! Nema histerije oko Tita, nema lomljenja tabli, mijenjanja imena ulica i trgova i  najvaznije, nema agresije prema onima koji kazu april. Nemam neku dugu tradiciju zivota u Istri, ali cini mi se, malkice, ima nekih naznaka nacionalizma u Istri. Talijanskog….

Drugi detalj: sardele iz koce. Ovo bi zapravo mogla biti cijela tema jer je toliko obiljezila nase iskustvo, da se smatra jednim od 100 najljepsih iskustava u nasim zivotima! Nista posebno, nista sto zitelji duz hrvatske ili crnogorske obale nisu vidjeli i dozivjeli hiljdu puta, ali za mene – to je jedan od zivotnih ciljeva, planiranih za ostatak zivota. Nije malo! Prisli smo moja supruga i ja koci zajedno sa gomilom turista. Nije previse bilo turista, jer je bilo malo pred osam (jutro, sto cijelom dogadjaju daje ekstra dimenziju). Ali tacno smo primjetili da su se ribari obradovali kad su nas culi i dobili kao musterije: muka im je od stranaca koji upiru prstom, pojma nemaju sta kupuju, a kao probaju da budu domaci. Pa smo mi dobili i kesu i dva i po kila, a platili za jedno. Ovo poslednje takodje nije  neki ideal – radi se samo o ribarevoj netrpeljivosti prema mjernim instrumentima, ali eto i to je bilo simpaticno. A slika! Koca i uz nju manji camac privezan za provu. Ribari takticki bacaju  nesto ribe pored te barke da bi oblak galebova grupisao nesto dalje od glavnine ribe. Krikovi ptica, sunce, boja mora, mirisi. I naravno, naravno: tog dana rucak sa sardelama, blitvom i posipom iz Care. Meni, dosta.