Ja da sam nekim slucajem, citalac, znaci onaj koji prati ovaj blog, a ne pisac, ja bih se najvise zabavljao sa igricom koja se zove: sta sad (do djavola) znaci ovaj naslov??? Serija od tri znaka pitanja je piscev nacin da izrazi frustraciju. Primjetite: u ovom slucaju pisac pokusava da pogodi stepen frustracije, citaoca. A? Zapetljano. E ali posto sam ja pisac, ja ostavljam citaocima da se ili frustriraju oko naslova, ili da ga ignorisu. Ignorisu filozofski, naravno ne da odbace tekst. Znate ono sa djetetom i prljavom vodom?
E kad sam ovako fino objasnio svoj alibi za cudne naslove, red je da i ovaj, kao i svaki do sada, uostalom, naslov – objasnim.
Talibane znate. Odnosno znate da mi pisci koristimo pojam taliban kad hocemo da u pricu uvedemo nekog zadrtog, fanaticnog pristalicu neke ideje.
A Mile, je Mile E. Iako Mile zivi u Svedskoj, kad mu vidite prezime, znate da je nas. Ma sta nas – sigurno je Hercegovac? Ma, Mostarac? Ma mi smo rod? Ne, ne, ne. Nista od toga. U neka doba (starosti) ljudi pocinju da se vracaju korjenovima, da se okupljaju, da se podsjecaju na familiju. Javio bi se Mile vec. A ne javlja se… Znaci nista od srodstva. Mozda nije ni Mostarac? Mozda nije ni Hercegovac? E, ali nas – jeste.
Mile je tehnicki direktor lokalne toplane. Dobar Mile! Snasao se. Nema nista bolje nego biti u Svedskoj, zemlji u kojoj ima aktivnih, agilnih i uspjesnih kapitalista, dok vlast voli da koketira sa komunizmom. Cemu to vodi – sta je rezultat? Rezultat je idealna, dobitnicka formula. „Par“ jakih kapitalista pokrecu tockove ove zemlje, drze ih u pokretu, a vlasti zajedno sa gradjanima koketiraju sa komunizmom, zovu to socijalizmom i otimaju od ove sake jakih privrednika, sve sto se da oteti. Narod je zadovoljan, jer je srecan kad neko jak kao drzava igra ulogu Robin Huda. Kapitalisti, odrasli u ovom miljou (ovo je vrlo vazno, jer ideologiju dobijas sa majcinim mlijekom, a ovo je po definiciji goreopisane situacije, crveno), zadovoljavaju se sa malim (u poredjenju sa svojim americkim kolegama), ali nastavljaju da stvaraju vrijednost i pare. Kupe Bentlija (ili Jaguar) i penthauz u elitnoj ulici u Stokholmu i osjecaju se dobro. Jos se sjecaju kuvanih krompira u slanoj vodi kao glavnog obroka kod stare majke. A vlast, pazite, to su oni isti kao i kod nas samo sa slifom – vlast otima od kapitalista i dijeli. Da, bas kao kod nas: prvo sebi, pa nama. A kako znam da su izslifovani? Eeeee. Ne uzimaju oni direktno gotovinu od sabranog poreza – jok. Oni fino osnuju tzv. opstinska preduzeca koja gazduju cijelim gradom. Sve je njihovo: toplana, najvece parkirne firme, najveci stanodavac. U poslovodnim odborima tih jakih, monopolistickih firmi sjede oni, predstavnici vlasti. I sad vratimo se Miletu. Mile je tehnicki direktor toplane. Nas se uz pomoc Kanta nauci da sortiramo smece (vraticu se ovome!). Mi sve fino razvrstamo: konzerve, bijelo staklo, tamno staklo, plastika, otpaci od hrane, papir, karton, baterije, sijalice i „ostalo“ (navodnici su jer – nema ostalo, nema vise nista). Krupnije smece vozimo subotom na vece otpade i tamo idu kreveti, sporeti, madraci, stolice. A Mile sjedi u kancelariji dok mu kamioni voze sirovinu. On to sve fino spali i uzme sebi neki 10 -15 000 EUR-a plate.
A talibani?
Eee svaka zgrada ima po jednog. To su oni namcori, tabijazusi, mrzovoljni i nezadovoljni jos od pionirskih dana, a da ne govorim sada kao penzioneri, kad imaju ili neki hemoroid, ili bruh ili secer. Ili makar zgaravicu. Oni obilaze Miletove kontejnere i vracaju zbunjenim gradjanima kuverte od papira, jer ono prozorce na kuverti ima plastiku dimenzija 4×6 cm i zato se ili mora sortirati kao plastika ili se prozorce mora odvojiti.
Sta je najveci problem sa talibanima, fanaticima svake vrste? Nedostatak inteligencije kojom bi mogli razumjeti to cime se bave i preduprijediti konflikt. Kad bi fanatik bio profesor filozofskog fakulteta, a nije, da najprije, ne bi bio fanatik. Ali, vaznije, shvatio bi kakav je lopov Mile. Jer Mile spali plastiku i posalje svojim dimnjakom novu kolicinu ugljen dioksida, a sebi i nama opravdava veliku platu, jer nam se bacena kesa ne vrti izmedju nogu kad duva vjetar. Mile tvrdi da on radi veliku stvar za ekologiju: ne vidimo plastiku na podu. Da, mozda, ali ne vidimo je jer ju je Mile poslao gore, u atmosferu. I neka Mileta, neka otima kad moze. Ali talibani?? Sta cemo sa njima? A nista nego ih sacekati: kao automehanicar kad im se pokvari auto, kao doktor kad im prokrvari hemorid,ili kao zubar kad oteknu….
Jugonostalgija 