A, moram, nema mnogo izbora. Poslije 14 voznji jugom Svedske, Njemackom od Rostoka, pa dalje ka Pasau, Austrijom u raznim snitovima (becki, salzburski, lincski, insbrukovski), pa ili Italijom ili Hrvatskom, dosao je red na – Poljsku. Cetrnaest voznji i samo nekoliko ostecenja auta – bukalno samo pri parkiranju. I sad idemo, poslednji put, pa Poljskom.
Svedski dio? Zanemarljiv. Manje od sata, do Nineshamna. Pa na poljski feribot. Cist, ne bas najnoviji, ali cist. Ne smrdi. Putnici? Kao rukom probrani: sve evolutivno nezavrsene glave, grubih crta, grubih manira, grube estetike: trenerka, papuce (ali nekako mi ljepse nego „razvijeni“ Germani u sandalama i ili gore, papucama, ali bijelim carapama – da ne kliza). Danski trajekti vas iskrcaju prije 7, pa ste u Berlinu oko 9, a u Minhenu prije rucka. E, ova se tek pocinje vrtiti u uskom kanalu Gdanjska Vltavom pa vas puste tek u podne. E, ali Poljaci ce vam sve nadokanditi: moze da se vozi 140 km/h 90% puta, a put – autoput. Bravo Poljaci! I dzabe- nema naplate?! Onda Cesi. Vecim dijelom kao do Bune (od Mostara): pretices, kad mozes. Uzas. I kad udejte u Austriju i odete da kupite prokletu vinjetu, ona vas pita: za Austriju ili za Cesku? Super- prosli smo i Cesku bez placanja. A onda AI Austrija. Svakih 150 m nadvoznjak sa kemarama, nelogicne promjene rezima voznje (cas 80, cas 100,cas 130 km/H) a kamere sve registruju. Tacno vidim kako se druga najmocnija privreda Evrope igra sa vama: kamera za kamerom, tablice i sve vide: prate vas, nadziru, mjere. I pisu kazne. Ima i novi znak! Za kamione lakse od 7,5 t vazi 80 km/h od „v 22 – 5“. Sad ti vidi sta ovo znaci. A ja sam registrovan kao kamion, pa moj indikator na pokazivacu brzine, odmah skoci na“80″ cim dodje ovaj znak. I ja kao budala, desno, pa polako, a ostali svi po starom: 130km/h. Uzasno frustrirajuce, iako naslucujem da se zabrana odnosi samo na noc… . Primjetite jednu od mana Hajluksa (Toyota Hilux).
Ali Austrija se prodje. Pa ako i dodju kazne, bice to ‘bara-bara’ sa besplatnom voznjom istokom Evrope. Slovenija. Nova vinjeta. Uzasna guzva, soferi, samo jedan Slovenac radi, pa ako vam se zuri… I cim napustite Sentilj i prodjete Maribor, zastoj. Rade, kolone, spora voznja tunelima. Dvije trake, a gubi se lijeva. Ja imam obicaj rano preci desno i tamo se nervirati, ali u lijevoj taci ispred mene neki idiot koji ima „rupu“ ispred, za najmanje 3 vozila. Vozi sporo,a jos ne daje zmigavac. Ja se nerviram, gestikulisem i tjeram ga da ide. Konacno on udje desno, a ja i jedan Porse Kajen ispred mene nastavimo lijevo. Zadnji metri. Tezak kamio, Skania mi kazemo, sleper, malo zakoci i pusti nas obojicu. Porse, pa ja, pa Skanija. Svi srecni idemo u tunel….
Nije neka brzina, ogranicenje 80. Odjednom vidim, Porse staje, pa kocim zestoko i krajnjim naporom uspijem da ga ne udarim. Pogledam odzada, a maska Skanija slepera, sve veca i veca i znam… Snazan udarac. Mislio sam da je ‘viples’ vrata samo izmisljena trauma za neradnike i ljenivce, ali i pored moje pripreme (dvije sekunde sam znao da ce doci udarac), osjetih snazan bol u vratu. E da je ovo bila sva moja nevolja…. Otkotrljamo se nas dvojica polako iz tunela i sa „sva cetiri“ parkiramo. Da ne duzim, iza kamiona je bio lancani sudar od 4-5 vozila iako niko nije pipnuo kamio odzada. Moja kuka mu je probila „kiler“ (hladnjak) i kao trudnici sva je voda otekla. Tako je to kad se zaj… sa Hajluksom!
Tu smo prestajali 4-5 sati (do odredista sam imao jos manje od 3??!!), odvratna, bezobzirna slovenacka policija je odmah sve one koji su udarili onoga ispred, kaznila sa 100 EUR, a tih 4-5 sati su se izvivljavali sa zapisnicima. Momak koji me je udario, neko bosansko dijete, radi za hrvatsku firmu, dobio sina sinoc- ide kuci…Tih istih 4-5 sati kasnije sam ja dosao kuci. Zadnjih 30 km su mi svi nesto gestikulirali iz auta koja su me prolazila i ja sam se zabrinuo da mi se tovarni dio otvorio, a stvari pocele ispadati napolje. Nije. Nego je, prvo kutija sa lampama desnog zmigavca visila, a onda i otpala. A vrata tovarnog prostora ne mogu otvoriti ni danas (3 dana kasnije)! Evo jos malo razloga za frustracije: Hajluks je kupljen iskljucivo da bi zadovoljio moje potrebe kao amatera farmera kojemu za kucu trebaju lezaljke, suncobran, lopata. Placam porez da ne mozete vjerovati koliki, palacam cesto skupi dizel, palacam, osiguranje, a ne mogu ni da ga koristim, a ni da izvadim iz njega stvari koje smo selili u njemu????! Mislim…
Cak mi se ni osiguranje ne javlja, jer je i njima komplikovano…
Poljskom, opet? Ma nikad, nikuda. Avionom? Sta cu moram, ali probacu pod mojim uslovima.
Jugonostalgija 