Mediji se pitaju (dosadno im) ko je izasao kao pobjednik, Putin ili onaj prodavac hrenovki?Zapravo bi jedino ispravno pitanje trebalo biti, ko je veci psihopata? Ali, koga mediji pitaju? Nas, glasace? Da. Nazalost. Znaci mediji (s pravom) racunaju da je vecina u glasackom tijelu za ovu dvojicu kriminalaca, samo eto, ne znaju za koga malo vise.
Uvijek me je mucio ovaj socioloski fenomen: skladna igra vlasti i naroda u kojoj vlast bezobzirno jase narod. I kad se kaze ‘bezobzirno’, onda zaista mislim bukvalno: i ne skida se, i ne hrani, i ne napaja, i udara u bokove i siba i laze i ponizava…. Zamislite jednu staru, mrsavu (rebra) ragu kojoj podrhtavaju noge, a na njoj debeli kicerski obuceni jahac. Pusi tompus. Fenomen ne bi bio to sto jeste da nema najvazniju dimenziju: beskrajno. Ej, beskrajno iako je svaki minut tezak, iako narod zna (zna???) da ce sutra biti opet isto?! Da, zna, sjeca se od juce, ali ne ‘zna’, u smislu razumije. Jer da razumije, malo bi se nakrivili, ovaj bi pao i onda … zna se.
Pogledajte mapu Evrope. Ako fenomen prikazemo crnom bojom, lako je razumjeti da se intenzitet crne boje pojacava kako se ide na istok. E sad uzmite kao arheolozi, pa metlicom sklonite crnu boju i sta cete naci? Istu semu, ali sada sa crvenom bojom: ovo jahanje naroda prati mustru istorije komunizma u Evropi. Od bivse Istocne Njemacke, preko Poljske i Balkana do Sovjetskog saveza. I ovdje nema sta bog zna da se razumije. Komunizam, jedna perfidna vulgarna prevara ljudi u kojoj se elita odrzava na vlasti drasticnim ogranicenjem pristupu informacija i strahom. Uz menje ili vise kulta licnosti. Za nas, Ruse, Ukrajince,… – dovoljno. Ubijeni u pojam, paralisani strahom, odavno smo odbacili ideju da sami nesto mozemo da promjenimo: cekamo sudbinu i mozda malo srece (A. Markovic, Djindjic).
Ali, Italija, Amerika? Kako objasniti Berluskonija i Trampa?
Kazu, populizam. Jeste, tacno je: populizam jeste instrument, ali ostaje pitanje, zasto radi? Zasto uspijeva? Zasto ne radi u Danskoj ili Svedskoj? Radio bi! A vidimo da malkice i radi, boga mi.
Drustvo u stresu. Drustvo moze da bude sastavljeno (Danska) od vrlo emancipovanih glasaca. Da se razumijemo, nema drustva gdje su sve samo „pametni“ – od kada je to Gaus shvatio! Ali ima drustava gdje je trbuh uzak i pomaknut u lijevo (haj’ nek’ je nesto pozitivno kad se ide na lijevo!). Svedska recimo i dan danas zabranjuje svojim ljudima da kupe flasu viskija nedeljom. Ja, ne smatra ih jos uvijek dovoljno „pametnim“. Cuva ih (narano i puni svoju kasu, ali ipak…). Ali kada jedno drustvo gurnete u stres (citaj: poremete se finansije i ljudi osjete manjak para), onda se kod ljudi izgube slozenije funkcije (citanje, razmisljanje, poredjenje, logika), a isplivaju samo primitivne (borba za zivot). Kada ste obuzeti strahom trazite vodju, prija vam kada cujete da ce vas on izvesti iz krize i – pratite ga. Slijepo. On se penje na vas i fenomen jahanja, pocinje. Dokle? E, to zavisi od ekonomske snage drustva u trenutku kada je nastupila kriza: jadi? E onda nema silaska sa vas. Snazna drzava? Pa, i ja bi da sam vodja uspio jer masinerija sama nadje put izlaska iz krize. Zato bi ja tada morao da sjasim.
Jugonostalgija 